Iskoristimo energiju sunca: Solarna revolucija Zapadnog Balkana i uspešne priče tri grada

U regionu poznatom po bogatom kulturnom nasleđu i predivnim pejzažima odvija se tiha revolucija – Solarna revolucija. Gradovi na Zapadnom Balkanu ne samo što zamišljaju budućnost koja se napaja suncem, već je i aktivno oblikuju, postavljajući temelje za održivu sutrašnjicu. Njihova misija je da promovišu solarnu energiju, osnaže lokalne zajednice i podstaknu instaliranje novih solarnih krovova.

U srcu ove solarne renesanse je projekat Balkanski solarni krovovi, kojeg finansira Evropska inicijativa za klimu (EUKI), a u regionu ga implementiraju Energetski gradovi i Regionalni centar za obrazovanje i informisanje iz održivog razvoja za Jugoistočnu Evropu (REIC) u Sarajevu. Energetski gradovi su mreža gradova u Evropskoj uniji koja pruža i razvija alate za povećanje proizvodnje obnovljive energije u vlasništvu lokalne zajednice. REIC, kao centralno mesto za procese izgradnje kapaciteta u oblasti ekološkog obrazovanja i održivog razvoja na jugoistoku Evrope, preuzeo je važnu ulogu u koordinaciji razvoja solarnih kapaciteta u gradovima.

Cilj projekta da do 2024. godine bude instalirano najmanje 500 novih krovnih solarnih elektrana

Pre dve godine su tri grada u pilot-projektu i njihove gradske administracije – Kragujevac u Srbiji, Mostar u Bosni i Hercegovini i Poreč-Parenzo u Hrvatskoj – započela put solarizacije grada sa ciljem da promovišu i podstaknu korišćenje solarne energije kao i da izgrade kapacite u lokalnoj samoupravi kako bi razmenjivali znanje o solarnoj energiji i energetskim zajednicama i istovremeno uvećavali učešće građana. Cilj projekta da do 2024. godine bude instalirano najmanje 500 novih solarnih krovova.

Poreč-Parenzo, solarni pionir

Poreč-Parenzo je jedan od pionirskih gradova u projektu i primer za prednosti koje donosi rano usvajanje tehnologije. Godine 2014. je instalirao fotonaponska postrojenja i solarne kolektore za toplu vodu na osam javnih zgrada. Elektrane su proizvele milion kilovat-sati zelene energije. Grad je takođe lider u projektima održive energije, poput Poreč e-City autobusa i energetski efikasnog javnog osvetljenja.

„Tijekom razgovora s građanima, upravo na ovu temu, mnogi su mi skrenuli pozornost na činjenicu da, kada je u pitanju realizacija vlastite sunčane elektrane, ne znaju od kuda krenuti. Upravo iz tog razloga, otvaranjem Sunčanog ureda, želja nam je bila osigurati im mjesto na kojem će moći dobiti savjet i tehničku podršku za poduzimanje daljnjih koraka“, kaže gradonačelnik Poreča-Parenza Loris Peršurić.

Putovanje Mostara do Dobre energije

Mostar aktivno oblikuje svoj put koji će ga učiniti „gradom dobre energije“. Grad je 2023. godine potpisao Deklaraciju dobre energije, koja ima za cilj da svim građanima obezbedi jednak pristup obnovljivim izvorima energije. Kroz pilot-projekat se subvencioniše jedan prozjumerski objekat, a fokus je na postavljanju krovnih solarnih elektrana. Mostar se usredsređuje na pružanje podrške svojim građanima da instaliraju solarne elektrane, putem konsultacija, edukacije, finansijske pomoći i pojednostavljenih procedura.

Pružanje podrške gradu i građanima je imperativ

„Postavljanjem solarnih elektrana na što više krovova naših građevina, Mostar ima potencijal biti predvodnik energetske tranzicije. No to se neće desiti samo od sebe. Pružanje opsežne podrške kako gradu, tako i građanima, jeste imperativ“, ističe Darko Knezović, energetski menadžer i koordinator Grada Mostara.

Ambiciozni klimatski ciljevi Kragujevca

Kragujevac se hrabro suočava sa klimatskim promenama postavljanjem ambicioznih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto najkasnije 2030. godine i postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine. Da bi postigao ove ciljeve, Kragujevac sprovodi niz mera, od unapređenja energetske efikasnosti u građevinarstvu do promocije održivog prevoza.

Tri solarna postrojenja već su instalirana na javnim zgradama u Kragujevcu

Tri solarna postrojenja već su instalirana na javnim zgradama u Kragujevcu, uključujući vrtić i javni parking. Preko 20 domaćinstava je instaliralo solarne panele na svojim krovovima, zahvaljujući subvencijama koje je su dali gradska uprava i Ministarstvo rudarstva i energetike.

„Nakon početne investicije, solarna energija je besplatna, lako i svima dostupna. Korišćenje solarne energije može znatno da smanji račune za električnu energiju“, kaže Ana Radojević, energetska menadžerka Grada Kragujevca.

Kragujevac je bio ponosni domaćin završnog događaja Balkanskih solarnih krovova u septembru 2023. godine. Okupio je predstavnike tri grada iz pilot-projekta, gradova pratilaca i partnera u projektu i entuzijastične građane koji žele da se pridruže solarnoj revoluciji. Glavni cilj je bio da se poveća kapacitet svih uključenih strana, da se predstave uspešne strategije i diskutuje o izazovima sa kojima se suočavaju pri implementaciji inicijativa u okviru projekta.

Gradovi pratioci

Postoji mnogo gradova koji su odlučili da se pridruže ovom solarnom putovanju. Grad Pirot, lider u oblasti obnovljivih izvora energije i energetskih zadruga, bio je prvi koji se pridružio kampanji nakon tri prva grada.

Pirot je udružio svoje snage sa energetskom zadrugom Elektropionir, potpisivanjem memoranduma o saradnji, kako bi zajedno postavili prve dve zadružne solarne elektrane u Srbiji.

Sjajna solarna budućnost za Zapadni Balkan?

Udruženi napori na Zapadnom Balkanu pokazuju rastući potencijal za usvajanje solarne energije; ali dok se zemlje regiona kreću prema zelenijoj budućnosti, suočavaju se sa raznim izazovima, uključujući postupno ukidanje fosilnih goriva i prevazilaženje jaza u veštinama u oblasti obnovljivih izvora energije. Pravni i administrativni mehanizmi moraju biti dostupni građanima.

Međutim, čak i na izazovnim raskrsnicama, jedinstveno putovanje svakog grada dokazuje da je potencijal za sjajnu solarnu i obnovljivu budućnost već stvaran.